Један од важних елемената витештва је самилост. Самилост означава однос који витез има, на основу сопствене духовне усавршености и спремности на жртву, према другима. Самилост се поготово односи на оне којима је потребна помоћ или који су угрожени. Витез се према њима не односи са ниподаштавањем које је постало типично за однос према слабима у модерном друштву, већ са љубављу. Основни израз те љубави је самилост. Практична артикулација самилости је заштита и служење. Витез ће увек заштитити онога који је угрожен, у невољи или слаб и на тај начин ће му служити.