Култ предака и одавања дужног поштовања онима који су били овде пре нас, елемент је традиционализма. Култ поштовања предака представља израз нашег обрачуна са сопственим егоизмом и гордошћу који нам сугеришу да је  све пре или после нас небитно. Исто тако, поштовање предака на колективном плану представља израз припадности одређеној традицији (нација, органски цивилизацијски модел), а то је гаранција кретања у истом или сличном смеру како би континуитет те традиције био настављен и још више изграђен.  Такође, на колективном плану, поштовање предака  које није пука фосилизована форма, представља израз наше одговорности према сопственој традицији, односно свести да морамо одговорно располагати оним што су нам наши претци оставили у наслеђе. У мистичном смислу, култ предака је вид синергије изван реалног времена свих припадника наше традиције – оних који више нису ту, нас самих и оних који ће тек доћи. Управо ми сами који трајемо у реалном времену смо преносиоци поруке унутар овог дијалога, а самим тим је и наша одговорност велика.