Евроазијски Центар је бочна организација Сувереног Војног Витешког Реда Змаја. Циљ ове организације је неговање духовне, културне и геополитичке везе између евроазијског простора и Србије.

Евроазијство је политичка и геополитичка теорија по којој евроазијски простор има заједничку духовну, културну, политичку, геостратешку и историјску основу. То је органски геополитички простор који кроз различите манифестације тежи сопственом уједињењу. Која је дефиниција Евроазије? Идентитет Евроазије је искован кроз два историјска утицаја. Први од ова два је културни и духовни утицај Византије на Руско Царство, и преузимање позиције Византије од стране Русије након пада Цариграда 1453. године. Други важан извор утицаја на стварање евроазијског простора су монголска освајања.  Један крак монголског царства под именом Златна Хорда покорио је простор касније Руске Империје успостављајући власт над тада разједињенoм кијевском Русијом. Руси, посматрајући своје завојеваче, од Монгола преузимају свест о империји и о неопходности уједињења сопственог етничког простора. Када снага Златне Хорде почиње да слаби, Руси успостављају сопствену независност, међутим не више као многобројне разједињене кнежевине, већ као ново и витално Руско Царство са престоницом у Москви које ће у наредним столећима овладати огромним простором Евроазије. Монголи су оставили отисак своје империјалности на Русе који су само преузели већ постојећи образац и наставили да га развијају. Ова два културна, духовна и геостратешка утицаја долазећи са различитих страна – византијски са југа и монголски са истока, доживели су свој пресек у тачки која је постала центар Евроазије. Најважнији архетипови на којима почива Евроазија су византизам, туранизам и супремација духовног у односу на материјално. Византизам се односи на утицај који је наслеђе Византије имало на цео евроазијски простор, и то кроз Русију. Наиме, управо Русија представља носиоца целокупног византијског наслеђа од чега је најважније Православље, као и носиоца свих елемената  насталих као последица утицаја Православља на државу, као што су нпр. сагласје или саборност. Под туранизмом се подразумева утицај туранског фактора на целокупан евроазијски простор који је успостављен освајањима Џингис Кана и његових наследника, као што је нпр. Златна Хорда. Турански фактор доноси уплив далекоисточне традиције у евроазијску културу. Духовно изнад материјалног је нераскидив елемент евроазијског бића. Оно представља својеврсни антипод атлантистичком типу цивилизације који је настао и развијао се на крајњем западу Европе и који се одатле глобално ширио. Атлантистички тип цивилизације је заснован на трговини. Једна од најважнијих особина овог модела друштва је материјализам. Све остале равни су подређене и обликоване према економским и материјалистичким потребама. Супротно томе, евроазијски етос почива на духовној сфери који се налази изнад профане, материјалне равни универзума. (Евроазијатска школа мишљења поставњена је кроз радове  Вернадског,  Савицког, Трубецкоја, Бадмајева, Леонтјева и других припадника руске емиграције током двадесетих и тридесетих година 20. века). Србија представља западни бедем евроазијског простора, самим тим њена улога у геополитичком погледу за Евроазију је значајна.  Иза њених граница почиње атлантистички цивилизацијски корпус. Србија се током доброг дела своје ране историје граничила са Византијом и претрпела је византијски утицај у свим сферама свог друштвеног живота. Што је наважније, од Византије је примила Православље. Утицај Византије ка западу је формулисан кроз духовни и културни печат који је оставила на Србију. Византизам као елемент евроазијства најексплицитнији је управо на Балкану као најзападнијој зони евроазијског простора. Поред Србије и Републике Српске, значајан је утицај Византије на Грчку, Румунију, Бугарску, Црну Гору и Македонију.