Браћо и сестре,
О Васкрсу 2025, моја порука ће бити посреднија. У неку руку и криптичнија, имајући у виду до крајности доведену друштвену и политичку подвојеност у држави. Као човек, сасвим природно, имам свој афинитет, међутим, припадност племству ме обавезује да останем, колико год је то могуће, изван политике, поготово изван њеног суштински анти-монархијског републиканског, демократског и парламентарног облика. У том смислу, рекао бих да је корисно подсетити се противхришћанске природе самог демократског принципа, тј. околности да је Христос погубљен од стране Римљана управо услед демократског начела – Пилат је питао ко по мишљењу окупљене светине треба да буде погубљен, а светина је већински одлучила да то треба да буде Господ. А са њим и Истина.
Желео бих у овој мојој поруци да Вам се обратим једном параболом и једним цитатом. Парабола ће бити у вези са римским императором Нероном а на основу сведочења историчара Тацита и Светонија. Цитат ће бити Светог Владике Николаја Велимировића Охридског и Жичког.
Нерон се јавно појављивао као глумац, музичар и кочијаш, што је било скандалозно његовим савременицима јер су та занимања обично била домен робова, јавних забављача и злогласних личности. Пружање такве забаве учинило је Нерона популарним међу грађанима ниже класе, али су његови наступи сасвим подрили његово царско достојанство. Укључене трошкове његових пројеката завођења народа сносио је сам народ и локалне елите, било директно или путем опорезивања. Већина савремених извора описује га као тиранског, самозадовољног и неморалног. Опијеног лажном сликом коју је сам створио о себи и на крају и сам поверовао у њу. Историчар Тацит тврди да су га римски људи сматрали компулзивним и поквареним. Светоније каже да су многи Римљани веровали да је Велики пожар у Риму подстакао Нерон да би очистио земљиште за његову планирану „Златну кућу“. Тацит тврди да је Нерон хватао хришћане као жртвене јарце за ватру и дао их живе спалити мотивисан не јавном правдом, већ личном окрутношћу. Тацит, Светоније и Касије Дион су сматрали да су Неронови грађевински пројекти непотребни, претерано екстравагантни и тврде да је њихова цена довела до тога да Рим буде „потпуно новчано исцрпљен“ са „уништеним провинцијама“. Савремени историчари примећују да је тај период био прожет дефлацијом и да је Нерон намеравао да огроман новац троши на јавни рад како би купио друштвени мир и ублажио економске проблеме. Светоније је написао да је Нерон подметнуо Велики пожар у Риму који је потпуно уништио велики део града да би очистио место за мегаломански пројекат своје Златне куће. Ово би укључивало бујне вештачке пејзаже и његову статуу високу 30 метара, Колос Нерона. Светоније тврди да је Нерон певао „Врећу Илијума“ у костиму док је град горео. Сведочења савременика кажу да је Нерон у својој суманутости свирао лиру док је Рим горео а људи умирали.
Цитат Св. Николаја Охридског и Жичког који ћу навести се односи на суштинску погрешност тражења правде или било чега другог од Европске Уније, која је најпоузданији савезник наших тренутних власти у спровођењу њихове разбојничке неолибералне и према Србији колонијалне агенде. Да ли је потребно ићи онима који су 1999. сасвим јасно ставили до знања Србима и Србији да су им циљеви дијаметрално супротни нашем народу и држави? Напор нашег народа треба да остане искључиво наш. Већ имамо власт која спроводи атлантистичку, неолибералну и глобалистичку агенду више од једне деценије а иза које стоји ЕУ као последњи бастион глобализма. Нема ни најмање потребе за Европском Унијом као савезником, узгред – гарантом свих прекршених споразума.
„Јер, кад мишљаше Европа да је културна, онда подивља. И кад мишљаше да све зна, онда оглупи. И кад мишљаше да је врло јака, онда беше ништавна као паучина… Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улива у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века.“
Будимо мудри. Будимо јаки. И више од свега – будимо своји.
Христос васкрсе!
Бог живи!
Владимир
