Гђа Наташа Марковић (64), једина преостала Српкиња у селу Брежаник код Пећи била је нападнута у ноћи између 13. и 14. априла од стране Албанаца. У паничном страху за живот, била је принуђена да се крије у шуми око села. Албански припадници КПС-а су одбили да изађу на терен када их је позвала. Обзиром да је имала број телефона обласне команде Реда Змаја за КиМ који јој је остављен када јој је од наше организације уручена хуманитарна помоћ пре неколико месеци, позвала нас је. Господин Момчило Арлов, обласни командант за КиМ је одмах изашао на терен и са својим сарадницима омогућио спасавање гђе Марковић. Господин Арлов је убрзо путем директних канала успоставио контакт са господином Вулином, као и са мисијом ЕУЛЕКС-а. Резултат ове акције је релативна сигурност гђе Марковић којој је привремено додељено обезбеђење од два српска полицајца. Иако нарушеног здравља и потпуно сама у окружењу, одбијајући да напусти своју кућу, гђа Марковић је након ове ноћи изјавила: „Они ми стално показују где је Београд, али ја знам где сам рођена.“ Суверени Војни Витешки Ред Змаја ће наставити да прати ситуацију у вези са овом храбром Српкињом.
Author Archives: zmajAdmin
Kуповина храма за потребе Српске Православне Цркве у Копенхагену
Прошлог месеца је за потребе Српске Православне Цркве купљен храм у Копенхагену у Краљевини Данској. Храм је раније припадао Протестантској цркви. У вишегодишњем процесу потраге за адекватним храмом за СПЦ у Копенхагену, поред Епархије Британско Скандинавске, Парохије Св Ђорђа Великомученика у Копенхагену, учествовао је и Суверени Војни Витешки Ред Змаја. Наш Ред, а поготово национални командант за Краљевину Данску, господин Александар Хајдер су одиграли једну од кључних улога у процесу налажења и куповине храма. Господин Хајдер такође има функцију председника одбора парохије Светог Ђорђа у Копенхагену. На слици се види господин Хајдер поред Владике Доситеја и оца Александра Самарџића.
Посета Г-дина Момчила Арлова, Регионалног Команданта Реда за КиМ Манастиру Светих Архангела у Призрену, januar 2014.
Г-дин Момчило Арлов, Командант Обласне Команде Реда за КиМ, посетио је Манастир Светих Архангела у Призрену како би се стекао увид у напредак радова на манастирском конаку који је уништен у мартовском погрому 2004 године.
На слици такође: пас Арес, верни чувар Светих Архангела и гробног места Цара Душана (Арес – бог рата на грчком).
Почевши од Јануара 2014 године, представници Регионалне Команде Реда за КиМ обилазиће српске манастире на простору јужно од Ибра како би се успоставила што тешња сарадња и испомоћ са братствима и сестринствима истих.
Рођендан мале Милице Ђорђевић, јединог српског ђака у Призрену, januar 2014.
Г-дин Момчило Арлов, Командант Обласне Команде Реда за КиМ, искористио је посету Призрену да уручи рођендански поклон малој Милици, једином српском ђаку у граду Призрену, која од уторка лектиру за први разред чита уз свећу, а домаћи ради у импровизованој школи која се налази у Храму Светог Ђорђа. Косовска Електродистрибуција је због дуга од 150 Еура искључила струју у стану којој Милица живи са мајком Евицом која већ седам година од стране државе Србије не прима чак ни социјалну помоћ.
Милица поштује сваки пост и поседује изразиту духовну снагу, али и жељу да се бави борилачким спортовима. Сазнавши пре посете да јој је мачевање омиљени спорт, Г-дин Арлов је искористио прилику да, сем осталих поклона, Милици уручи и књигу „Мачевалачки Систем Дамњановић“, обећавши јој истом приликом наставак дружења између Милице и „Клуба Српског Војног Мачевања ВИТЕЗОВИ“ из Косовске Митровице.
Хуманитарна помоћ социјално најугроженијим појединцима у Општини Призрен, januar 2014.
Представници „Сувереног Војног Витешког Реда Змаја“ су током 04.01.2014 на подручју Призрена у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства „Косовско Огњиште“, реализовали дистрибуцију хуманитарне помоћи социјално најугроженијим појединцима у виду зимске гардеробе, лекова и хране. Помоћ у зимској одећи дата је Јаворки Недељковић, јединој преосталој Српкињи у већински албанском селу Смач, Општина Призрен.
У самом граду Призрену, помоћ у лековима је достављена за седам породица и појединаца од којих је већина смештена у колективном центру у ишчекивању да им се обнове куће уништене 1999 и 2004 године.
Помоћ у лековима и храни је достављена и Драгану Бабарогићу који своју родну кућу у Призрену није напуштао од 1999, па чак ни након што му је иста спаљена током мартовског погрома 2004.