Дејан Дамњановић, шеф кабинета ЊКВ Принца Владмира Карађорђевића и командант Сувереног Војног Витешког Реда Змаја је јуче био заустављен на прелазу са КиМ Јариње и овом приликом му је уручена забрана уласка у покрајину јер „представља претњу по безбедност државе Косово“. Ова нечувена мера представља кршење основног права на кретање особа. Апелујемо на све релевантне домаће и међународне институције да изврше притисак на владу Косова да повуче ову меру.

Делегација Сувереног Војног Витешког Реда Змаја и Кабинета ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића је уручила хуманитарну помоћ у одећи и играчкама удружењу за помоћ деци са посебним потребама „Подржи ме“ из Косовске Митровице. Ово удружење се брине о преко 100 деце са територије читаве покрајине. Наша делегација је овом приликом, током састанка са господом Зораном Ракићем и Миланом Шевићем из удружења, дефинисала правце будуће сарадње и евентуалне даље помоћи. За ову испоруку је у организационом смислу најзаслужнији господин Момчило Арлов, обласни командант Реда Змаја за Косово и Метохију.

24. априла, делагација кабинета ЊКВ Принца Владимира и Сувереног Војног Витешког Реда Змаја је посетила амбасаду Сирије у Београду како би његовој екселенцији господину Осману Сабу изразила подршку народу Сирије и председнику Башару ал Асаду у његовој борби. Овом приликом, наша делегација је осудила недавни међународном праву супротан и мимо СБ УН изведен напад на ову државу од стране САД, Уједињеног Краљевства и Француске. Његова екселенција господин Саб се захвалио на овој подршци и на јавној изјави ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића изнетој одмах након агресије на Сирију у којој је он осудио ову нелегалну акцију.

Данас, између 03ч и 04ч по локалном времену, изведена је агресија САД, Велике Британије и Француске на Сирију (103 испаљене ракете од којих је 71 оборена од стране сиријске ПВО). Ова оружана акција је илегална и супротна међународном праву. Она врло наликује по својој припреми и структури на напад на СРЈ Југославију 1999, након изрежираног и лажног инцидента у Рачку. Незаконитост интервенције на Сирију лежи у следећем:

1. Акција наопада на Сирију као суверену државу је изведена без одлуке Савета Безбедности Уједињених Нација
2. Акција је изведена без консултовања релевантног међународног тела које би сакупило прецизне податке о томе да ли је тобожњи „напад хемијским оружјем од стране Асадових снага у Думи“ заиста изведен или је измишљен како би се извела агресија на Сирију. По Џејмсу Матису, министру одбране САД, подаци о хемијском нападу у Думи од стране Асадових снага су прикупљени „из медија и на основу сведочења невладиних организација“.
3. Одлука о нападу у Уједињеном Краљевству је донесена на крајње нерегуларан и неуобичајен начин, без консултовања Доњег дома парламента од стр премијерке Меј, што је уобичајена пракса.

Елементи ширег контекста у коме је напад изведен су следећи:

1. Башар ал Асад је био у завршној фази успостављања потпуне контроле у Сирији и успостављања мира као последице тога, и уопште није логично да прибегне нападу хемијским оружјем.
2. Град Дума, у коме је тобожњи напад изведен, је био једно од последњих упоришта побуњеничких снага које су инструмент Запада и САД у прокси рату у Сирији. Обзиром да је Дума била пред падом, логично би било да САД и савезници својом агресијом на Асадове снаге помогну свом инструменту, чак и по цену измишљања тобожњег хемијског напада.
3. Овај, по светски мир крајње неодговоран и авантуристички напад, би могао бити објашњен као одговор Доналда Трампа на унутрашњеполитичке проблеме са којима се суочава, пре свега на оптужбе за руску подршку на изборима. Истовремено, био би излаз за британску премијерку Терезу Меј из ситуације у којој је постало потпуно јасно да је тровање бившег обавштајца Скрипаља било чист фалсификат и лаж.

Узевши у обзир све ово, као и битну околност да је управо Башар ал Асад главни фактор заштите хришћанског становништва и богомоља у Сирији и Блиском истоку, осуђујем овај неодговоран напад на суверну Сирију.

Христос посреди нас,

Владимир

Јуче, 26.03.2018. изведена је илегална акција полицијских јединица РОСУ у северној Косовској Митровици. Акција је изведена за време мирног и раније најављеног састанка између представника владе Републике Србије и представника Срба из јужне покрајине. Током акције која је укључивала шок бомбе, дуге цеви  и прекомерно коришћење силе према ненаоружаним лицима, ухапшен је представник наше владе – директор канцеларије за КиМ, господин Марко Ђурић. Господин Ђурић је ухапшен и приведен у Приштину где је доживео нечувено малтретирање. Поред њега, повређено је неколико десетина представника Срба од којих су неки хоспитализовани. Цео догађај је сниман и у време догађања је пуштан у етар на шиптарским медијима на КиМ. Идеја ове акције је јасна: 1. Омогућавање Хашиму Тачију да учврсти своје унутрашњополитичке позиције демонстрацијом силе на северу покрајине. 2. Омогућавање западним државама (које сачињавају КФОР и ЕУЛЕКС) да пошаљу поруку нашој влади и целокупном српском народу да немају никакав суверенитет на КиМ, као ни на једном његовом делу 3. Омогућавање западним државама да демонстрирају силу према Србији која није увела санкције Руској Федерацији и која наставља пуну сарадњу са овом државом 4. Омогућавање како шиптарским властима у покрајини, тако и Западу да испровоцирају реакцију Републике Србије како би као одговор на то имали разлог да не изврше оно што је њихова обавеза из Брисела (формирање ЗСО, суд за шиптарске ратне злочине над Србима, пре свега), и да успоставе контролу Приштине над северним делом покрајине

Две чињенице се појављују након овог инцидента као неоспоран закључак: 1. Шиптарске власти имају пуну подршку Запада и њихових инструмената силе на КиМ (КФОР и ЕУЛЕКС) и ова акција је изведена у синхронизацији са западним државама 2. Ово је јасан покушај дестабилизације севера покрајине како би се пружио разлог приштинским инструментима силе (РОСУ) да заузму и окупирају север покрајине. Овај инцидент је наступио након првог покушаја дестабилизације севера покрајине– убиства Оливера Ивановића где такође све нити воде ка стратезима западних држава задуженим за геостратешке интересе на КиМ.