Православна браћо и сестре,
О овом највећем празнику, метафизичком и конкретном сећању на победу Христоса над смрћу, о нашој личној жртви опредмећеној кроз Часни пост, желео бих да са вама поделим неколико мисли. Прва се односи на неопходност да сви заједно учинимо искорак од жеље за задовољавањем неког нашег личног интереса или хтења, ка искреној жељи за жртвом коју ћемо принети неком заједничком и вишем циљу. Размишљање искључиво о задовољењу личних интереса нас је бацило у амбис у којем се сада налазимо. Чини се да је једини исправан пут за савладавање стрмих и немилосрдних ивица тог амбиса искорак од личног ка општем, као и спремност да због брата жртвујемо нешто од свога.
Посебно вас молим, браћо и сестре, да стално имамо на уму да се наша вољена Србија налази под ударом сила споља које желе да разједине и унизе нашу отаџбину по свим основама. Они то настоје тако што нам пажњу скрећу са битног на оно мање битно. Гурају нас да гледамо само себе а не заједнички циљ. Стога стално имајмо на уму да је колевка нашег идентитета, Косово и Метохија, угроженија него икад у целој протеклој историји. Мањи проблем су наши душмани из покрајине, а већи силе које њих користе као инструмент за наметање своје хегемоније. Те силе делују како помоћу наших душмана, тако и помоћу непрестаног настојања да остваре преумљење Срба. Они покушавају да нам наметну неки туђ систем вредности и да протерају нашу традицију. Ово они настоје да остваре кроз стално инсистирање да је право битније од дужности, а лична слобода битнија од заједничке. Стога браћо и сестре, оградимо се бедемом сећања. Сећања на жртву Христоса. Ова жртва је предуслов за вечност.
Браћо и сестре, честитам вам Васкрс 2019. године!
Христос васкрсе!
Владимир
