Браћо и сестре,
О највећем хришћанском празнику ове 2021. године, сведоци смо веома сложених и вишезначних околности како у нашем друштву, тако и у свету. Уколико желимо да се правилно поставимо у овим сложеним околностима, ми их морамо посматрати кроз призму духа. Као промисао или допуштење. Као искушење које води у духовну а често и физичку смрт, или као епиклезу и деловање Духа светог.
Неоспорно је да ће се Србија, након последњих избора у САД а са новом администрацијом која у односу на Србију има суштински супротне геополитичке интересе и циљеве, наћи под снажним притиском. Овај притисак ће бити усмерен пре свега на коначну ампутацију Косова и Метохије и на спречавање да српски народ из Републике Српске слободно одлучи о томе у којој држави ће живети. Све оно што је подржавано у прошлости у вези са суседним народима, њихова права, њихове слободе, њихове тежње за самоопредељењем, Србима се не дозвољава. Уместо тога, западни политички центри плаше јавност региона појмом „српски свет“ као некаквим страшилом. У суштини, „српски свет“ није ништа друго до потреба свих Срба да очувају свој језик, писмо, културу, опажање историје. Сваки народ има пуно право на ово, те „српски свет“ није нешто чега се треба стидети, већ управо супротно – то је нешто што сви треба да носимо у нашим срцима. Нова администрација у САД, имајући у виду њихове раније ставове, ће сигурно блокирати природну тежњу Срба на Балкану да живе у једној држави. Под њиховим маљем а уз помоћ њихових сателита – Европске Уније, баш као и 1999, наћи ће се Република Српска и Косово и Метохија. Ми пред собом, у облику искушења имамо два избора. Чекање и пасивно стање у коме ћемо у коначном исходу постати жртва тог одсуства наше свести, промишљања и реакције баш као јагње које иде под нож. Или, супротно томе – планирање и бригу о сопственој судбини. Морамо мислити, браћо и сестре. Морамо делати. Само на тај начин, ми ћемо задржати слободу и себе.
Друго велико искушење је опасност по нашу слободу и идентитет које је скривеније и мање видљиво. Али је опасно баш колико и ово прво која је геостратешког, политичког а могуће и војног карактера. Оно се односи на губитак слободе приступањем у Европску Унију. Мањи је проблем оно о чему нам искуство других нових чланица ЕУ довољно јасно говори а односи се на потпуну разореност њихових економија, образовних система, здравства, монетарног интегритета. У нашем случају, у ово спада и активан рад Брисела и најјачих држава ЕУ да се Србији украде њена јужна покрајина – Косово и Метохија. Оно што је, међутим, озбиљнији проблем је милитантност Брисела у наметању својих идентитетских и културних образаца који су суштински супротни нашој култури и историјском идентитету. Настојање да се разори патријархални и православни идентитет Срба, удар на традицију и културу, активно разарање породице, брисање идентитета полова и настојање да се он замени вештачким појмом „род“ и много чега другог. Сећајмо се, браћо и сестре. Не дозволимо да наш велики и стари народ сведу на колонију и да се тако односе према нама. Ми смо већи од те њихове слике о нама коју они настоје и нама да наметну. Сећајмо се. Сећајмо се и васкрснимо…
Браћо и сестре, свима вама, Вашим породицама и пријатељима, Вашим родитељима и деци желим духовно васкрсење, срећу и здравље.
Христос васкрсе!
Бог живи!
Владимир
