Православна браћо и сестре, У овом тренутку поста, промишљања и тиховања, неопходно је више него икада до сада подсећање.
Молим Вас браћо и сестре да се пре свега сетимо саборности, да се сетимо наше угрожене браће у Црној Гори, да се сетимо наше угрожене браће на Косову и Метохији, али и нас самих који смо се нашли у једном необичном свету у коме смо једни другима, на жалост, постали вуци.
Драга браћо, саборност је можда најважнија мера по којој треба да се равнамо и уобличавамо у ово време када је цело друштво засновано на раздору и разарајућим процесима. У ово време рушевина, све је засновано на дељењу, разликовању и осуђивању… Политичке странке, економски систем, све оно чему нас уче како бисмо опстали у пословима које обављамо. И одједном, као последица тога, нашли смо се у блату и рушевинама. Јер смо заборавили да победа није толико битна колико помагање. Да пораз другога није важан колико је важно да задржимо моћ проливања сузе над болом људи око нас. Једини пут је пут сабирања. Пут игнорисања свих основа за раздор међу нама. Пут изградње рушевина којих је много око нас.
Браћо и сестре, сетимо се о овом Божићу 2020. године, наше браће у Црној Гори који су се нашли под најстрашнијим ударом адских сила. Оних истих сила које су 1999. желеле физички да нас униште а сада се враћају са намером да нам униште главу – Српску Православну Цркву као једино духовно упориште нашег народа. Њихов циљ је стварање обезглављених индивидуа без порекла, без идентитета, без духовног упоришта јер знају да је таквима лако управљати. лако их је завести, лако их је преварити. Молим Вас да у срцима, мислима и молитвама стално држимо као кап воде на длану нашу браћу у Црној Гори јер на њих је ударило зло.
Браћо и сестре, молим Вас да се сетимо на ово Бадње вече и за Божић и наше браће на Косову и у златној Метохији. Њима је све одузето. Па и право на живот, осим ако се не одрекну себе. Они су наши нови мученици. Молимо се за њих и сећајмо се тога да су Косово и Метохија увек били и заувек ће остати Србија.